Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Ђе је ага на Дужи дошао,

И то чуо Караџићу Шујо,

Па је једва ноћцу претрајао, Па како је зору опазио,

Тад војвода посједе дорина, Оћера га на камене Дужи,

А кад дође на камене Дужи, Догна коња до Бокове куле, Оде слушал', што бесједи Ђоко, Што бесједи и ага и Ђоко. Ага пита Маловића Ђока:

„Сад што ћемо, Маловићу Ђоко! „Сад што ћемо, Ђоко, од Дробњака #“ А Ђоко га стаде сјетовати:

» Чујеп мене, гази Омаил-ага !„Ти ако ћеш мене послушати, »Ти увати Церовић-Новицу,

„Је Новицу на колац удари, „Па увати Караџића Шуја,

„Те војводу Шуја ти објеси,

» А увати попа Головића,

» Је му одбиј од рбата месо, „И десну му осијеци руку,

»Да не пише књиге на Цетиње, » А остале Дробњачке главаре „Под жестоку глобу ти удари, „И ти узми благо у Дробњака, »Таде ће нам сиротиња, доћи И донијет гроше и хараче.“ То вељаше Ђоко Маловићу,

А то чуо Караџићу Шујо,

Па одеједе од дората свога,

(5 (1 <>

245