Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
Ђе је ага на Дужи дошао,
И то чуо Караџићу Шујо,
Па је једва ноћцу претрајао, Па како је зору опазио,
Тад војвода посједе дорина, Оћера га на камене Дужи,
А кад дође на камене Дужи, Догна коња до Бокове куле, Оде слушал', што бесједи Ђоко, Што бесједи и ага и Ђоко. Ага пита Маловића Ђока:
„Сад што ћемо, Маловићу Ђоко! „Сад што ћемо, Ђоко, од Дробњака #“ А Ђоко га стаде сјетовати:
» Чујеп мене, гази Омаил-ага !„Ти ако ћеш мене послушати, »Ти увати Церовић-Новицу,
„Је Новицу на колац удари, „Па увати Караџића Шуја,
„Те војводу Шуја ти објеси,
» А увати попа Головића,
» Је му одбиј од рбата месо, „И десну му осијеци руку,
»Да не пише књиге на Цетиње, » А остале Дробњачке главаре „Под жестоку глобу ти удари, „И ти узми благо у Дробњака, »Таде ће нам сиротиња, доћи И донијет гроше и хараче.“ То вељаше Ђоко Маловићу,
А то чуо Караџићу Шујо,
Па одеједе од дората свога,
(5 (1 <>
245