Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

19

Оде Шујо у Џетницу кули, Како дође на бијелу кулу, Ситну књигу на кољену пише, Оправи је Церовић-Новици,

Све му каза, што је и како је, И како се аги затекао:

„Но Новица! мој брате милосни! „Хајде брже у племе Дробњаке, „Пе ћемо ли агу преварити, „Не бисмо ли агу погубили; „Кад ми не би доша' у Дробњаке, „Ти мој брате, Церовић Новица, „Пе би мене ага вјеровао,

„Но би мене погубио главу.“ Кад Новици ситна књига дође, Брже зовну братучеда свога, Братучеда Церовић-Секула : „Братучеде, Церовић-Секуле ! „Да идемо у племе Дробњаке.“ Послуша га Церовић Секуле, Па пођоше оба у Дробњаке. Кад дођоше у племе Дробњаке, Ту нађоше Караџића Шуја, Сједи Шлујо на камен студени, Па он грозне сузе пролијева, Новица му Божју помоћ викну, А Штујо му с плачем приватио, А пита га Церовић Новица: „Што је, Шујо, на зло удариог бе питај ме, Церовић-Новица ! „Омаил-ага на Пошћење дође, „И велик нам зулум учинио,

295

990

295

300

305

310

315