Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

460 _

Да он чува на Олатину стражу. Кад изиде на Слатину Шујо, Онђе нађе Церовић-Новицу. Кад се Срби састадоше онђе, Међу собом збора учињеше: »„Кудар ћемо на њег' ударити #“ Па рекоше „да му ударимо

„ Са Ивице високе планине,“ Па тудије војску поведоше,

На Ивицу кад је изведоше, Онђе викну Церовић Новица:

„ Стан'те, Срби, да отпочинемо.“ Ту сједоше и отпочинуше. Пошто бјеху мало починули, Устадоше на ноге јуначке,

Па пођоше на Млетичак равни. Но бијаше ага уранио

И под чадор кафу пријарио, Таман мрку кафу пријарио, Док гром пуче, а синуше муње: То не бјеху муње ни громови, Но то бјеше Новичина војска Па на агу Срби ударише, Побише се огњем пз пушака. Како Срби на њих ударише,

И по једном пушке истурише, |

Тад' .за оштра гвожђа приватише, Па у Турке јуриш учинише.

Ту погибе Ченгијћ-Смаил-ага,

Уби њега Церовић Новица,

А пос'јече Дамјановић Мирко,

И четрдест Турскијех бегова

480)

485

495

500

(5) > сл