Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

50:

та Док слећеше Гацку широкоме, Све се виле, па док попадале, Баш на кулу Чентијћ-СОмаил-аге, Како пале, тако заграјале. Зачула их СОмаил-агиница, Пак изиђе на мермер-авлију, На оџаку тице сагледала, Гони тице свачим на свијету, А највише дрвљем и камењем, А најпотље руком и јаглуком; Све их гони, оћерат не може, Па је тице Богом заклињала:

„Богом браћо, два злосретња врана !

„Ђе сте синоћ тице омркнуле 2 „Окле ли сте јутрос полећеле7 „Нијесте ли отуд од Дробњака,

» Од Дробњака, од племена, јака 2

„Виђесте ли Ченгијћ-Омаил-агу # „И за њиме силовиту војску г

„Је ли здраво у племе Дробњачко 2

„Је ли њему раја долазила 7 „Је ли њему пешкеш донијела % „је л изнова метнуо кнезове 2“ Један граје, други проговара:

» О кадуно, Омаил-агинице!! „Ради бисмо казат' добре гласе, „Не моремо, но како је било: » У Дробњаке јесмо омркнули, „А из њега јутрос полећели „И виђели Ченгијћ-Омаил-агу; „Јутрос ти је здраво освануо, „И јутрос му војска ударила,

10

15

~> сл

30

[55] сл