Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

466

Бијеле је најавио овце, от Стаде јека звона и чактарах, А за њим је двоје ђеце лудо, 80 Беца луда, ема змије љуте. Кад га виђе Ћеримагић Мујо, Па овако ријеч говораше: „Страшна влаха, Раде побратиме ! „Ко је оно, да га Бог убије! | 85 „Отрашнијех му брка до рамена ! „ Отрашнијех му тока на прсима ! „ А добра ли носи џевердана ! »Чија ли су оно ђеца луда, „Што бијеле овце раскриљују %“ 90 А вели му ускок-Радоване : »Оно ти је, драги побратиме ! „Соко сиви Голубовић Вуко » Од крваве куће Перовића; » Од како је Вуко настануо, 95 „Многе Турске буле уцв'јелио » А сестрице у црно завио; » Оно што му разузбија овце, » Оно су ти два Вукова сина, » Јуди Јован и луди Мушеља; 100 „Кунем ти се, драги побратиме ! „АЕ утече из торине Вуко »Су његово двоје ђеце лудо, „Хоће Турске буле прокукати, „Прескакаће уз Рудине Турке; 105 „Но се мичи без грдила, Мујо !« А Мујо се мицат' не хоћаше, Док се друге отворише овде, 58 А пред њима јунак излазио,