Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

А покличе Вуко до два опна: „А Јоване, ђе си пи Мушеља % „Не виђела мајка ни једнога! „Ево овце плијенише Турци,“ А искочи Јован п Мушеља, Западоше у крш код оваца, Два Турчина раном обранише, Докле клети Турци побјегоше, Понијеше мртве и рањене,

А бијеле овце оставише;

Но намјера бјеше намјерила На торину Вукова синовца, Лудо момче Марка Мрковића, Па у Турску војоку угавио, _ Те му Турци посјекоше главу. А“ кад виђе Голубовић Вуко, Он кликује два сина нејака: „Хај Мушеља, ђе сп п Јованег „Не виђела мајка ни једнога !

„А што ћете казат' на Трешњево 2

ја сам стрица осветио Марка, „А вам: ето вашега рођака, „Па светите какогођ можете, „дЗањ ви не ћу обрнути главу.“ А кад зачу Јован и Мушеља, Два јунака на ноге скочише, А шарене пушке доватише,

А у Турке јуриш учинише,. Па Турчина жива уватише,

И Јован му узе џевердана,

А Мушеља пос'јече му главу, Па бацише главу на Рудине,

305

310

915

320

325

330