Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

| бг

„Ма покличе Мићуновић-Вуче:

»» “~ садеке моји соколови!

»„» Да Требињеска врата саломимо,““ » Па се загна Мићуновић-Вуче

„Па бијела врата од Требиња,

„За брњицу руком доватио,

» И у врата ногом ударио,

„Па погледа око себе Вуко,

ул са Вуком ниђе нико нема, »По сва војска насред поља рамна, » А сам Вуко на бијела врата. „аде Турци Вука видијеше,

„Да на њега огањ оборише, „Јако Вуку лоша срећа била, „Пуче пушка од Клобука Зука, „И погоди Мићуновић-Вука,

„Обје му је ноге саломила.

„Паде Вуче на бијела врата,

„На бијела врата од Требиња, „Па покличе грлом бијелијем :

»» Хај ђе си ми, Поповић-Иване ! „»Погибе ти Мићуновић-Вуче

„ „Па бијела од Требиња врата,

„» По уграбп Вука рањенога |<< „Зато Иван не обраћа главе,

» 2 је мука унијети Вука;

»Опет кличе Мићуновић-Вуче

„По имену жЖлутковића Тоша: „»Жај ђе си ми, Тошо Жутковићу ! »„»Уграбп ме с вратах од Требиња,“ уда то Тошо не обраћа главе,

„2 је страшно и гледати врата

| (52

8)

(21

9()

95