Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

30

27

(0 побратимом Гардашевић-Вулом, Већ узеше пушке по средини, Па одоше низ Коштац планину, Кад дођоше на воду Кусиду Бијеломе мосту Кусидскоме,

А то Турци ватру наложили, Њих тројица око ватре леже, Онда рече Гардашевић Вуле: „Побратиме, Мандушићу Вуче! „Који | оно јунак у сриједи,

„Што ј на њему калпак и челенка,

„На прсима токе позлаћене, „На студен се камен наслонио,

„Танку пушку држи преко крила #“

Вели њему Мандушићу Вуче: „Зар не видиш“ Њима не виђео! „То је љута из камена гуја, „Љута гуја Шеховић-Османе „Из Клобука града бијелога, „Штоно Црну гору затворио, „Млогу нашу браћу погубио.“ Кад су Турке добро разгледали, Вратише се уз Коштац планину, Те казују Дамјановић-Кивку. То је Живко једва дочекао, Јер му ј Осман сина погубио; Одлећеше низ Коштац планину, Оде Живко сину на освету. Кад дођоше на воду Кусиду Бијеломе мосту Кусидскоме

И живом се огњу прикучише, Онда. Живко друштво разредио:

155

160

165

170

180

185