Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

40)

ИЕ

уја уводих два сина Амзина,

„И при мене добра срећа била:

„Њима су се кола поштетила,

» Ту су Турци примркнули били, 915 „На јадну се нагоњаху рају,

„ја сам тада њима ударио,

„Је посјекох два сина Амзина,

„И узех им двадесет волова,

» И ја Чеву питомоме дођох, 2220) „И шићар сам дијелио дивно,

„И мене су старјешинство дали,

„И тебе сам исе учинио,

„Тек ти није вајда, побратиме ! „Што ми валиш од Никшића Турке! „Што ми валиш Бећу Пелевића !

ОС

(4 о~> сл

„Што ми валиш два Бећина сина!

уја сам чету покупио малу,

„И доведох ка Никшићу граду,

„По ноћи сам у град улазио, 93() „Кад ето ти два сина Бећина,

„Силни Турци из каве иђаху;

„Ја сам оба уватио жива,

„Обојици погубио главе,

» Од Турака нико не опази; 2 „Ја попалих по Никшићу куле,

„Једну ноћцу седамдесет кула,

„И ту сам ти осветио кулу,

„Моју, Марко, под Голијом кулу! „Што ми кажеш Бабића Јашара! 24() „Трипут сам му доходио кули!

» Трећи пут га посјекао жива!

»Ту сам своју вољу испунио !«< —

(65 сл