Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

19);

У Ђевојке над сватови примичу.

(бише дворе обигра, 'Бевер шнахи доигра. Шнаха му стоји уз коња, У сунце копље затиче. Устани мало, сунахце, ЂБевојка је рода велика, Доклен се роду поклони

сл

И милој мајци узмоли:

(0) мајко, мајколе мој,

Не шиљ' ми рухо таино, 10: Него га шиљи планином,

Нека ми ђеври завиде.

У наше снахе босиље

Говоре да је зелено.

20).

Исто у ђевојне.

(а соко воду мути крајем Дунава,

Пуна су му брчна пера, дробна бисера,

Да је теби, стари свате, срећа весела.

Овако свакоме свату редом како је који од којега бољи, [Упор. 17, 119]