Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

2582.

Она везла, а мајка је клела: »ајке ћери, ти је не додрла!

„Што ми силно ти потроши злато #« Пред Ајком је ђерђев од мерџана,

А на њему платно Сарајевско, У руци јој игла од биљура,

А у игли свила из Мисира,

И у њојзи злато из Млетака, Везе златом по бијелу платну. Ту се Ајки мало задр'јемало, Мало трену, ал' се брже прену, Ајкуни Је на сан долазило:

„Не куп' рухо, Ајдаровић' Ајко! „Ми смо тебе рухо сакупили, „Црне земље и зелене траве,

„ Ам-памука и б'јела тулбента, »Јадне воде пи ракли сапуна,“ Кад се Ајка од сна разабрала, Ђерђевом је о тле ударила, Четири му ноге саломила,

Па отиде на бијелу кулу,

На вратим је сусретала мајка, „Што је, Ајко, моје дјете драго! „Али ти се потрљало плално 2 „Али ти се замрсило злато“ Ајка мајци кроз плач одговара: „Прођи ми се, моја стара мајко! „Нити ми се потрљало платно, „Нити ми се помрсило злато, „Већ ме руса забољела глава, »Стери мене мекане душеке, „Не простири дуго и широко,