Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

54)

675.

Немила смрт Маре и Ивана. Мајка Мару за Ивана дала, Синоћ дала, јутрос се кајала, Јер је Иво пијаница љута, Сву ноћ пије по механам' пиво, До поноћи вино и ракију, 5 Од поноћи Мари на камари : »„Бубо Маро, отвори ми врата“ Скочи Мара у кошуљи танкој, Те Ивану отворила врата. Кад је Иво Мару сагледао, 10 Иза паса ножа, извадио, Љубу Мару у срце удрио, На ножу јој чедо извадио. Јошт Ивану Мара проговара: „Што учини, да од Бога нађеш ! 15 » Што си двије изгубио душе! уја не жалим, Иво господаре! „Што си мене данас погубио, „Него жалим чедо премалено,“ Ражали се Иво господаре, 20) Па говори милој својој љуби: ујесу ли ти ране од пребола 7“ Она њему млада проговара: „Нијесу ми ране од пребола, „Него ћу ти сада умријети. 95 „Но чу ли ме, Иво господаре! „Кад узврћеш танко рухо моје, „ји не мећи крваве кошуље; „Мајка ће ми рухо преметати,