Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Она узе с мора Хасан-агу. Купи свате оде по кадуну, И кад дошли свати у кадуне, Лијепо их када дочекала, Угостила пивом и јестивом, Па се када поче азурават, Натовари девет товар' блага, И понесе Ала нејакога.

Ал' да видиш с мора Хасан-аге, Он до каде коња догоњаше, Па овако њојзи говораше: »Остав' Ала, кићена кадуно! » У мене је особљива мајка, »Погубиће пи мене и тебе.“ Шути када, ништа не говори. Кад су дошли к мору дебеломе, Хасан-ага коња равиграва, До кадуне коња догоњаше, И овако њојзи говораше : »Остав' Ала, кићена кадуно ! » У мене је особљива мајка, „Погубиће п мене п тебе,“ Она шути, ништа не говори. Док су били у гору зелену, Опет Хасан коња разиграва, Иету ријеч кади проговара. Када зове Усејина слугу:

» Усејине, моја вјерна слуго! » Отвори ми попете сепете, „Извади ми свилене. гајтане „И. јошт ону свилену доламу.“ Усејин је каду послушао,

10

(06) ст

90