Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

578

Најтеже му оно лудо било

У бешици без мајчине ране; Шикао је Копчић алај-бего, Шпкао је и ушикао је.

А Фатиму тјеше другарице: „Не бој нам се, Фате другарице ! „Ако ти је преминула мајка, „Тебе ћ' искал' од Босне везире „да својега сина Усејина,“

Ал' се дјете утјешит не може. Тјешио је остарали бабо:

„Не плач“, ћерце, моје чисто злато !

„Ако ти је преминула мајка, „Ано ти је бабо остануо, „Бубиће те боље него мајка, „Даваћу ти свакоје понуде,

„ А кројити дибе п кадифе, „Дивна ћу те научити взза, »Дано везеш по свилену платну „На чардаку, на меку душењу.“

693.

„Ђуба Малог Радојице. Бела вила у село дозива: „Мало село, што си невесело, „Што у теби сад коло не игра“ А друга јој вила одговара: »Мучи, друго, грло те болело! „Како ће им сад коло играли, „Кад умире мајки Радојица, » Остаје му љуба удовица,

10

15

~ > ДИ