Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

982

„Без бијела царева фермана,

„На мене су Турци ударили, „Бијели ми чардак опалили,

»Од шездесет и седам дирека „Нема, Јањо, но седам дирека, »Од шездесет и седам пандура „Ока нема жива ђавољега

„До јаднога од Крајине Рада, „Па сам и ја допануо рана, „Седам рана од седам пушака, „Виде ми се утробице црне.“ » Ајде, Раде, да ћерамо Турке.“ Скочи јадан Крајинићу Раде

Те утеже своје ране грдне

Од учкура до грла бијела,

Па он сиде у подруме вранцу, Те се вранцу на рамена баци, Удари га бакрачлијом сјајном, Оде вранац зечки поскакиват', А на њему Раде појекиват',

А гледа га Кржуљица Пејо, „Силна коња, да је под јунаком !“ Ама рањен Раде проговара : „Курво једна, Кржуљицо Пејо! „Доцкан Тале прође уз Котаре, >» проведе твоју заручницу, »Заручницу Анђу Омиљанића (Те му жалост за срамоту врну); „Ако Бог да, те стигнемо Турке, „Виђећемо ко је бољи јунак.“ И одоше да ћерају Турке. Доклен бише на воду Шаргизду,

565

560

575

580)

ст со ст

590