Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
А Тале му сједи у заплећи,
А одонуд излазио Јањо,
И с њиме су три влашка сердара: (С једне стране Вучкулиновићу, (0 друге стране Кржуљица Пејо, У заплећи Крајинића Раде.
А кад му се примакнуше близу, Ама Јањо о невјери ради,
Двије пушке у њедрима. рани, Које су му вазда азуране,
На Бога му ватру приватише, На прси му токе поломише,
А на плећи пенџер отворише, Мртав паде низ коња дорина,
А пукоше три влашка сердара, Те убише три Турчина млада. Да је коме стати те гледати: Из убоја њима ударише,
Ала банда затури се кавга, Нож сијева, крв се пролијева, Стоји кљлепет наглијех сабаља, Ама лелек добријех јунака, Стоји вриска коња и јунака, Стоји писка робља из Котара, Потекоше крваве ријеке, Мртве носе коње и јунаке,
Све се пољем уватила тама,
Те друг друга познат не могаше Од брзога праха и олова
А од паре коњске и јуначке. Бога моли Смиљанића Анђа: „Пушти, Боже, вихар од Кунара!
625
630
635
640