Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

А Тале му сједи у заплећи,

А одонуд излазио Јањо,

И с њиме су три влашка сердара: (С једне стране Вучкулиновићу, (0 друге стране Кржуљица Пејо, У заплећи Крајинића Раде.

А кад му се примакнуше близу, Ама Јањо о невјери ради,

Двије пушке у њедрима. рани, Које су му вазда азуране,

На Бога му ватру приватише, На прси му токе поломише,

А на плећи пенџер отворише, Мртав паде низ коња дорина,

А пукоше три влашка сердара, Те убише три Турчина млада. Да је коме стати те гледати: Из убоја њима ударише,

Ала банда затури се кавга, Нож сијева, крв се пролијева, Стоји кљлепет наглијех сабаља, Ама лелек добријех јунака, Стоји вриска коња и јунака, Стоји писка робља из Котара, Потекоше крваве ријеке, Мртве носе коње и јунаке,

Све се пољем уватила тама,

Те друг друга познат не могаше Од брзога праха и олова

А од паре коњске и јуначке. Бога моли Смиљанића Анђа: „Пушти, Боже, вихар од Кунара!

625

630

635

640