Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

ИЕ Од пет стотин' тридесет јунака, Сви остали дома одлазише, И тридесет води у Удбину. Кад то чуо Иван капетану, Побоја се сестрићу Максиму, Да ће Максим погинути лудо, Узе Иван двије пушке мале Од сувога жеженога злата, Па јагрзли усједе гаврана, П пристиже сестрића Максима, Па извади двије пушке златне, Па пг даје сестрићу Максиму: „На, сестрићу, ове пушке мале „Нека ти иг, честите ти биле, „Далеко су обје саливене, „Преко мора четерес конака, „Баш иг нема узбечког ћесара, „И ево ти стотина дуката, „На твојије тридесет Сењана, „Вратите се Сењу бијеломе, „Не пдите у Турску Удбину, „јер оћете лудо погинути, „Широко је поље код Удбине, „Ви пјешице, Турци на коњима, „Неће утећ' од вас ђавољега „Ни да каже каконо је било.“ На то Максим не окреће главу, Но Ивану сестрић одговара: » Чу ли, дајо, Иван-капетану, „Не би ти се јунак повратио, » Да би знао да ћу погинути. » Добро знадеш, ти си упамтио,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УТ

90

45.