Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Носе добре главе од Турака, Таман глава мртвих пуно тридест, А једнога роба заробили, Добра роба гојена Алила,

Мила брата буљубаше Муја. Кад виђоше Вида и Омера, Потегоше јатагане ноже,

Да Турчину посијеку главу,

Ал' га не да Виде барјактару, Но им с прва до потоње каже. Ту Омеру живот поклонише.

И пита га Омер барјактару:

» А за бога Цмиљанић-Илија 2“ »Остаде ли ико од Турака 2

А вели му Цмиљанић Илија:

» А Бога ми Омер-барјактару, „Кад ме питаш право ћу тип казат, „Ево тридест од Турака глава, 5 А Алила уватисмо жива,

БА утече наш душманин стари „На ђогину, пуст му остануо! »И однесе седамнаест рама, „Седам на се, десет на ђогина, „Више нема богме ђавољега,“ Па му даше коња дебелога, Добра коња Алова малина, Спремише га у Турску Удбину: » Ајде с богом, Омер-барјактаре, „И поздрави личког Мустај-бега, Како му је на састанку било „Са Ђидијом Цмиљанић-Илијом. » А ти моли Бога праведнога,

145

1 ст (мај