Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

363 Деде повнај двије мртве главе.“ А да видиш Иван-капетана, Узе Иван једну мртву главу, Па овако стаде бесједити : „Није лако познавати главе, „Иза мене ђеца останула, „А данаске постали сердари.“ Бесједи му травнички сердару: „Је ли глава Вука Мандушића #“ Одговара Иван-капетане : „Није глава Вука Мандушића, „Но је глава Цмиљанић-Тодора, »дајсто није гори од сердара.“ Па узима ону другу главу, Окрете је и два и три пута, Пољуби је седамнаест пута. Бесједи му босански везиру: „је ли глава Јанковић-сердара 2“ А ЏМван му сузно одговара: „Није глава Јанковић-сердара, з»Аама није гори од сердара, „Ова глава мог сина Јована.“ Па закука Иван капетане, У кукању Иван проговара: „А Јоване, моје ране грдне, уја се јесам понадао, сине, „Да ме оћеш избавит, Јоване, „Ил' на благо, или на јунаштво, „Није шала девет годин дана „ако лежим у ледну тамницу „У Травнику граду бијеломе. „Сад су моје кости остануле.“

130