Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Све то слуша травнички везиру,

Па сагледа Иван-капетала, 15() А какав је сужан тамничару, Убила га мемла од камена, Па је црљи Иван од камена, Коса му је, љом се опасује, Нокти су му ко у орла канџе Везиру се било сажаљело, Пусти везир Иван-капетана Да он иде двору бпјеломе. Ту се моли Иван капетане, Да му даду Јованову главу, 160 Да се Иван с њоме разговара,

Даде везир, поклони Ивану,

Уве Иван Јованову главу,

Па побјеже Сењу бијеломе,

Јер се Иван бјеше препануо 165 Да се штогод не присјете Турци,

Да Ивана натраг не поврате.

Тада везир чету окупио,

Све су Турке редом пребројили,

Тек му нема, сто шесет Турака 170 Од Травника млади краичника.

2

Мван бјежи, не окреће главу, Дође Иван на богазе тврде, Све богаве јунак пролазио,

– сл

Нешто му се даде погледати, | Док угледа раљена јунака,

Ув танку се прислонио јелу,

А Иван се ближе примицаше,

Док јунаку у слики) дође.

Кад се Иван близу примакнуо, 180