Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Ако мени до невоље дође, „Да будете у невољи Виду.“ Ту сердари чету примакоше, Узе Виде пушку џевердара, Оде Виде право до џамије. Кад се близу примакнуо Виде, Виђе Виде мложину Турака, Да ко броји пма пет стотина. Мало стало, за дуго не било, Док ето ти четворе кочије, (ве четворе једне за другијем, У кочије пашине кадуне, Покрај каде дванаест каваза, Како дошли у џамију ушли. Онда Турци скидоше оружје, (ред џамију ту га оставише, Па одоше клањат' у џамију. Кад то виђе Виде Цмиљанићу, Дође јунак таман пред џамију, Виђе Виде мандал од челика, П на врата браву дубровачку, Виде скочи па затвори врата, И заклопи браву дубровачку, П кроз алку пушку протурио, Запријечи што боље могаше. Ту се Виде натраг повратио, Па повика грлом бијелијем, Два сердара зове по имену. Кад сердари Вида саслушалше, До џамије брже дотрчаше.. Све им Виде по истини каже, А Котарци врата отворише,

[5] сл (25) ст с>

260

(5) с> сл

(59) С) (==)

275