Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Моје токе, мили побратиме,

„Не кћеше их, брате, ни гледати.

„Ја остави мобу Цмиљанића, „Тамо нема ниједног сердара. „Но сад, Мујо, Богом побратиме, „Деде серат и крајину спремај, „Да идемо на тромеђу, Мујо.“

А кад Мујо зачу побратима,

Па и аге чудо саслушаше, Припалише шибе и лубарде, Све се срга серат и крајина, Под Мујову пребијелу кулу. Мујо бира пет стотин' Турака, ће год кога побољега знаде, Па поведе на тромеђу војску. Пред војском је буљубаша Мујо, За њим иде старац Ћеиване,

За старином гојени Алиле,

За Алилом сила и ордија.

Док дођоше на тромеђу Турци, Кад отишла Пмиљанића моба. Наљути се буљубаша, Мујо,

Па потеже пушку џевердара, Одиста га убити оћаше,

Не даде му гојени Алиле: „Немој, Мујо, брате од матере, „Ти не удри ускок-Радована, „Доста нам је Раде требовао, „Ми смо доста са њим задобили, „Влашкије се натргали глава. „А и роба. доста задобили.“ Онда Мујо стаде бесједити:

сл сл

60