Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

» Обје му се око грла свиле, „Необичан јунак погледати,

у А на њему одијела. нема, „Кров капу му перчин пропануо „Кров доламу виде с' лопатице, „Кров чакшире испала кољена, „А кров чизме прсти испанули, » О бедри му зарђала ћорда,

А у руци некаква тојага, „Рекао бих ражањ од пецива,

» Је из њега нешто често блиста 2“ —

»днадем тогај, сине, понајбоље, „Често смо се клали на мегдану,. „То је главом од Орашца Тале; „Што је земље турске и каурске, „Задртијег не има јунака,

уда ће прије заметнути кавгу „Нема кавге, а ђе није Тале. „Но, Илија, мој мили сестрићу, „Сиђи брже са јелових врха.“ Слеће сердар од гране до гране, А с по јеле уз кољено ујцу.

Сва тројица на ноге усташе,

Те одоше у сусрет Турцима. Далеко их опазили Турци.

Пита Турчин буљумбаша Мујо Милу секу Цмиљанић-Илије:

»О Богу ти, секо Цмиљанића, „Који с' оно у поље јунаци,

„Те су добре коње расрдили, »Оштре сабље носе у рукама, уднаш ли, Анђо, ко ће оно бити“

160

165

170

| от 180