Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
» Обје му се око грла свиле, „Необичан јунак погледати,
у А на њему одијела. нема, „Кров капу му перчин пропануо „Кров доламу виде с' лопатице, „Кров чакшире испала кољена, „А кров чизме прсти испанули, » О бедри му зарђала ћорда,
А у руци некаква тојага, „Рекао бих ражањ од пецива,
» Је из њега нешто често блиста 2“ —
»днадем тогај, сине, понајбоље, „Често смо се клали на мегдану,. „То је главом од Орашца Тале; „Што је земље турске и каурске, „Задртијег не има јунака,
уда ће прије заметнути кавгу „Нема кавге, а ђе није Тале. „Но, Илија, мој мили сестрићу, „Сиђи брже са јелових врха.“ Слеће сердар од гране до гране, А с по јеле уз кољено ујцу.
Сва тројица на ноге усташе,
Те одоше у сусрет Турцима. Далеко их опазили Турци.
Пита Турчин буљумбаша Мујо Милу секу Цмиљанић-Илије:
»О Богу ти, секо Цмиљанића, „Који с' оно у поље јунаци,
„Те су добре коње расрдили, »Оштре сабље носе у рукама, уднаш ли, Анђо, ко ће оно бити“
160
165
170
| от 180