Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
987
Љуби њега у скут п у руку, Па најпотље коња у копита: „Брате Рајко, ено ти Илије.“ Када Рајко упази Илију
Ђе се носи у прси јуначке,
( једним носи од другог се брани, Из чизме је скопао канџију,
Те ошину коња с обје стране, До мегдана коња догонио.
Кад Илија муках допануо
Са Турчином буљубашом Мујом А уз Муја гојашак Алиле,
Голу сабљу држи у рукама, Облијеће обадва јунака, Замањује да згуби Илију,
Ал' Илија јунак и паметан, Подмеће му испод сабље Муја. Продрије се са Змијана Рајко, Како Бајко иза грла викну, Сва се гора бутум уздрмала,
А од грана одпадаше лишће: „Лакше, курво, гојашан Алиле, » Срамота је по два на једнога,“ Кад то зачу гојашан Алиле, Препаде се, срамота га било, Плећи даде, а бјежати стаде. Уфатише буљубаша-Муја, Свезаше му руке наопако. Шћаше Рајко погубити Муја, Ал' се моли буљубаша-Мујо:: „Немој, Рајко, немој, побратиме, »„Поклони ми живот на мегдану,
5 рај Ж
32()
(5) (55) сл
340
345