Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

987

Љуби њега у скут п у руку, Па најпотље коња у копита: „Брате Рајко, ено ти Илије.“ Када Рајко упази Илију

Ђе се носи у прси јуначке,

( једним носи од другог се брани, Из чизме је скопао канџију,

Те ошину коња с обје стране, До мегдана коња догонио.

Кад Илија муках допануо

Са Турчином буљубашом Мујом А уз Муја гојашак Алиле,

Голу сабљу држи у рукама, Облијеће обадва јунака, Замањује да згуби Илију,

Ал' Илија јунак и паметан, Подмеће му испод сабље Муја. Продрије се са Змијана Рајко, Како Бајко иза грла викну, Сва се гора бутум уздрмала,

А од грана одпадаше лишће: „Лакше, курво, гојашан Алиле, » Срамота је по два на једнога,“ Кад то зачу гојашан Алиле, Препаде се, срамота га било, Плећи даде, а бјежати стаде. Уфатише буљубаша-Муја, Свезаше му руке наопако. Шћаше Рајко погубити Муја, Ал' се моли буљубаша-Мујо:: „Немој, Рајко, немој, побратиме, »„Поклони ми живот на мегдану,

5 рај Ж

32()

(5) (55) сл

340

345