Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

па „Ишти блага колико ти драго.“ 350 Јунак Рајко, позна побратимство, Опреми га двору на трагове Свезанијех рука наопако. Пита Рајко свога побратима : „Побратиме, Цмиљанић-Илија, 355 ујес' колико ранах допануо, „јесу ли ти од пребола пусте“ Вели њему Цмиљанић Илија: „Побратиме, мој соколе сиви, „Има рана, ал су од пребола, 360 „Него казуј, ако Бога знадеш! „Ко погибе, ко ли жив остаде '“ Рајко му се куне по истини; „Не знам, брате, шта је ни како је „Но ајдемо право у Котаре.“ 365 Приватише сестру Цмиљанића И лијепу Сумбу Вучетића, На турске их коње посједоше. Ал да видиш чудо без невоље, Отисло се све тридест сердара. 370 По планини траже побратима, Те кукају грлом п авазом: „Куку Рајко, п куку Илија, „Да смо кадри п мртве вас наћи „Ка да бисмо живе под оружјем.“ Одвивљу се оба. побратима : „Ко то кука кад невоље није, | „Те кукате два жива јунака.“ Кад сердари познаше Илију,

СБ сл И зачуше од Змијана Рајка, 380 По авазу њима полећеше,