Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

БН Па када се браћа састадоше, Љубише се и загрлише се: „Благо нама јутрос до вијека !“ Отолен се браћа подигоше, Па одоше пољу до мегдана, Те премећу по пољу јунаке. Познадоше једанаест друга, Познадоше те их оплакаше, Оплакаше те их покопаше. Поваташе коње од Турака, Ђевојкама коље поклонише, Све турачке одсјекоше главе, На дванаест коња товарише, Па одоше двору цјевајући. Кад су дошли у равне Котаре, Ту сердари под јелише главе, Сваки своју накити авлију.

Међ' свом браћом шићар дијелилп,

Повравили што је чије било.

А сад, браћо, да се веселимо, Веселимо, Богу се молимо, Избави нас, Боже, тешке муке Од душманске грдне турске руке.

Ија Чета од Кладуше Муја.

(комад од пјесме)

=. ету купи од Кладуше Мујо, Све јунаке бољи од бољега, А крвнике гори од горега;

Па он прође уз Пролог планину :“

390

995

400

и и