Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

394

„Силно Туре, Бојичић-Алија, уја сам твоју књигу проучио, „И видио што ми у њој пишеп. „Истина, је све што људи кажу, »Да ја имам коња п оружје, „И да имам дивну Анђелију, „АЛ се чуду дочудит не могу, „Што ће теби моја сиротиња 2 »А ја твоме не завидим благу, „Ни јунаштву, како што ми кажеш. „Све ти твоје дуговјетно било, „А ја не дам мојега дорина,

» И оружје ког сам добавио.

„И да бих ти обоје послао, „Не дам моје љубе Анђелије, „Док је мени на рамену главе, | » И евијетли обрав пред људима, „Лудо јој је чедо под појасом. „Но, Алија, силни мегданџија, „Твоје држи, а моје не давам, „Прођимо се врага и мегдана, »Гријота је од Бога једнога, „Да погубиш мене, ал ја тебе „Без инада и никаква кара, „Него ајде да се братимимо, „„Бубе наше дај да посестримо, „Да будемо главни пријатељи.“ Кад Алији ситна књига дође, Не бјеше му мила николико, Но се Турчин насрдио љуто,

У љутости другу Вуку пише: »Страшљивице, Змај-огњени Вуче,

т0