Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Нећу с тобом чинит' пријатељства, „Нити примам твојега братимства, „Но те чекам на мејдан јуначки „У ливади ниже Качаника.

„Рок неђеља, мегдан понеђељник, „У уторник да кукају мајке, „Али моја, али твоја, Вуче. „Чекаћу те под зелену јелу,

» Ту ћеш наћи мене и кадуну. „Ти доведи твоју Анђелију,

„Ком помогне срећа на мегдану, „Ко добије, нека има двије, „Тако коњи, тако и оружје,

„И не води никог од Србаља, „Нећу ни ја никог од Турака.“ Шаље Вуку књигу кастилице, Кад Вук виђе шта, Алија пише, „Авај, рече, до Бога милога

„Бе ми ваља гинут на срамоту, »роље него живјети срамотно.“ Пак дозива вјерену љубовцу: „Анђелија, моја љубо драга, »Обуци се што можеш наљеше; „Мене вади коња и оружје, ујере ћемо шјутра путовати

„На ливади удно Качаника.

„Ево ме је књига допанула

» Од Турчина Бојичић-Алије, „Зове мене Турчин на братиметво, „Рочили смо да водимо љубе.“ Брзо га је Анђа послушала, Извади му ђузел одијело,

95

100

105

110

120

ш 00) сл