Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
„Када би га на свијет родила,
„Пошљи ми га мајци на дворове,
„Немој моју заборавит душу.“ 160 Не да Турчин даље говорити,
Него трже сабљу оковану, | И на Вука страшно насрнуо,
Листо га је Вуче дочекао,
Пусте им се сабље саломише, [65 Бацише их у зелену траву,
Фатише се за грла бијела,
Ћерају се тамо и овамо,
Ћерају се љетни дан до подне.
Ударпла сила на бијеса: [70 Нит' се даде преклонит Алија,
Нити може оборити Вука.
„Јунаку су пјене попануле,
Кад крваве излазит зачеше,
Виђе Турчин да је на невољу, 17 Пак завика из грла бијела:
„Анђелија, Вукова љубавцо,
„И кадуно, очи ти испале:
„Покупите од сабље комаде,
„Исеците Змај-огњена Вука, 180 „Кунем ти се а вјеру ти давам,
„Ако згубим твога господара,
„Увећу те за вјерну љубовцу,
„Моја када твоја. робињица. “
Кад зачуше двије госпођице, 182 Једна другу тадер погледала,
Рече ријеч Вукова љубовца :
„К себи руке, Бојичина љубо,
„Кунем ти се, и вјеру ти давам,
со