Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Када би га на свијет родила,

„Пошљи ми га мајци на дворове,

„Немој моју заборавит душу.“ 160 Не да Турчин даље говорити,

Него трже сабљу оковану, | И на Вука страшно насрнуо,

Листо га је Вуче дочекао,

Пусте им се сабље саломише, [65 Бацише их у зелену траву,

Фатише се за грла бијела,

Ћерају се тамо и овамо,

Ћерају се љетни дан до подне.

Ударпла сила на бијеса: [70 Нит' се даде преклонит Алија,

Нити може оборити Вука.

„Јунаку су пјене попануле,

Кад крваве излазит зачеше,

Виђе Турчин да је на невољу, 17 Пак завика из грла бијела:

„Анђелија, Вукова љубавцо,

„И кадуно, очи ти испале:

„Покупите од сабље комаде,

„Исеците Змај-огњена Вука, 180 „Кунем ти се а вјеру ти давам,

„Ако згубим твога господара,

„Увећу те за вјерну љубовцу,

„Моја када твоја. робињица. “

Кад зачуше двије госпођице, 182 Једна другу тадер погледала,

Рече ријеч Вукова љубовца :

„К себи руке, Бојичина љубо,

„Кунем ти се, и вјеру ти давам,

со