Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Пи

уда те бољег у Удбини нема, „а и мене не куде Сењани, „Но поведи бијелу кадуну, уЈја ћу моју дилбер Анђелију, » Ајде Рамо на Дугу Пољану, »Да јуначки мејдан дијелимо, „Ко добије на дугу мејдану, „Нека води жене обадвије, „Нека му и, честите му биле,“ Кад Турчину ситна књига дође И виђео што му књига пише, Одиста се Рамо закарио,

А о јаду своме забавио,

На велики ћурак пригрнуо,

А дугачки чибук запалио,

Па ето га низ турску Удбину, Ђено аге сједе у Удбини.

Кад је био на мејдан-чаршију, Ту сусрете свог мила сестрића, А сестрића Танковић-Османа, Па му турски селам називаше, А Осман му боље прифатио, Па је Раму вако бесједио: „аирала, мој даиџа Рамо,

>»Ко је тебе закарио, дајо,

» О своме се јаду забавио !“ Онда Рамо стаде бесједити,

И Осману редом казивати, Све му каже што је и како је, Бе га Иван на мејдан сазива. А Осман му вако говораше: »О мој дајко, Ковачина Рамо,

7

50

60

~, сл