Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
114
Ками мајци да би утекао! Дотле сердар пушку напунио, Па га пушком џевердара гађа, На плећи му ћурак оштетио, А на прси токе проломио, Тале паде, а сердар допаде, Па му пасју посијече главу. Док Илија мало задоцнио, Дотле Гавран логуби Османа. Од Турака нико не утече,
Ни да каже како им је било. А да видиш Цмиљанић-Илије И сокола Гавран-арамбаше, Укопалпе сењска капетана,
И сокола Вука Мандушића,
А гробље им дивно наредише, И главама Турским накитише.
61. Цмиљанић Илија и Мостарски диздар.
Је ко пију три српска сердара У Котару мјесту питомоме
На бијелу Мандушића кулу, Једно сердар Јанковић Стојане, А. друго је Вуче Мандушићу, Треће бјеше Цмиљанић Илија. Кад с' сердари вина напојише, О свачему јеглен заметнуше. На Илији одијело дивно,
На пљећа му коласта аздија,
> со (еј
10