Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
уја ћу за те ићи на мегдана, „Па шта Бог да и срећа донесе,“ Па на слугу срклет учинио: „Олуго моја, опреми ми вранца,“ Оде Лазар на горње чардаке,
Те се свлачи па се преоблачи: Нај најпријед памукли кошуљу, По кошуљи љуте панцијере,
А врх тога свилу и кадиву,
Па припаса сабљу шамлијанку, Па он сиде на мермер-авлију,
Па готова посједе вранчића,
Па овако Лазар проговара:
» С Богом остај, мој брате Илија! „И мој побро, од Будима краље!
» С Богом побро, од Мисира Мато'“
Па он оде друмом зеленијем.
А гледа га од Будима, краље, Па овако краље беседио:
уЛуде ти су све три наше главе! „Бе самога спремисмо Лазара, Хоће Турчин погубит' Лазара.“ А бесједи од Мисира Мало:
„Бе не бој се, од Будима краљу! „ја ћу сада ићи за Лазаром.“ Па повика своју вјерну слугу: „Слуго моја, опреми гаврана.“ Докле слуга опреми гаврана, Опреми се од Мисира Мато,
А припаса сабљу приморкињу, Па он сиде на мермер-авлију,
Па готова посједе гаврана,
25.
30
35:
45
Ји
от