Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
Брво поше Иву на дворове.
Дивно Иво ђецу дочекао,
Доста даје вино и ракије,
Па се Иво с њима разговара:
„Отколен сте, ђецо, допанула 9“ 180 Халил му је ријеч говорио:
„Ми смо, Иво, двије тевабије,
„ Тевабије Петра од Златара.
„Писмо вино тридест тевабија,
» У вино се пјани завадисмо, 185 „И убисмо двије тевабије,
„Побјегосмо од града до града, „Догнасмо се до госпоства твога.“
Мило Иву на свијету било,
Па им вољу и разговор даје. 190 Но несрећа донесе ђавола
Проклетога. Гавран-барјактара.
Гавран виђе двоје ђеце лудо,
Па Ивану ријеч говорио:
„Фала Богу, Фала великому! 195 „Кад иђасмо четом у Удбину,
„Наклоних се на Мујову кулу,
„Ту ја виђех дијете Халила,
„Сад га ево у бијелу Сењу.“
Зачу ријеч Иво капетане, 200 Па скочише, Турке пофаташе,
Бачише их у ледну тамницу,
Ту нађоше од Стубице Хуса,
Сједи Хусо ноге прекрстио,
Ка их за јад прекрстити неће, 2005 Сломњене му и ноге и руке,
Ту стојали за неђељу данах.