Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
Џак је њојзи ријеч бесједио: „Анђелина, моја мила селе, „Када дође ноћи од вечере » Ју закољи педесет овнова „Па сакупи педесет Сењана.
» Од кад су ми дали капетанство „Нијесам им части учинио.
„ Чесовом те бруком називао.“ Ал' га листо братац послушао, Те он закла педесет овнова,
И сакупи педесет Сењана,
Међ' њи бјеше Латинине Лазо. Када бјеше у највеће пиће,
Тад бесједе неки од Сењана: „Фала Богу, моја браћо драга! дна ли који овђе нама казал' „За курвића Ограшић-сердара, „Кажу да је јунак настануо,
„И да брани удбпњеку крајину. „Неко вели да је остарао, „Неки вели није ни настао,
2
„Џеки вели да је погинуо,
„Јер свакога на мегдан сазива.“ Рече Лазо тада Латинине:
» О Богу ви, моја браћо драга, „Видите ли сироту ђевојку,
„је нам лучем св'јетли вечерати, » Оно ти је Ограшић-сердаре.“ Мучи сердар, не рече ријечи. То зачула селе Иванова, Троструке је сузе ударише,
Пак мијеша вино п ракију,
100
105
110
115
120
130