Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
Претури му дизген про јабуке; Од мила га по сапи удрпо, Сам се доро по авлији вода, Погледује на свог господара. Па кад тако коња окитио,
Оде Туре себе одијеват' :
Он отвори сепет п сандуке,
Те обуче свилену кошуљу, Више злата но свилена платна, Врх кошуље зелену доламу,
На долами пуца позлаћена, Златни арач чоху преклопио; Врх доламе двоје токе сјајне: Једне вите, а друге савите
Од жежене из Млетака срме; Опаса се свиленијем пасом,
А о пасу ћесе позлаћене,
За појасом двије пушке мале, Све у злату до сами чарака,
А на ноге копче позлаћене,
О бедрици сабљу од мегдана, Момче младо, а ођело красно, Сину Турчин ка на гори сунце, (Жали Боже што се крстит неће, А крст часни ни помоћ' му неће). Па посједе спла на бијеса,
А мајка му носи брашњеника. Ошину га троструком канџијом, А ободе чизмом и мамузвом,
Па полеће преко поља равна, Фатио се гора п планина, Здраво сиђе у поље котарско,
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УГ
[5] со
60
65
70
15
90
85