Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
452
РС
Те их даде младу кујунџији: „Ето тебе два жута дуката, „Напиши ми вако на токама: „»Ове токе приморца Јована „»Ив бијела града Шибеника. ““ Кујунџија брже послушао,
Те урева име на токама.
Оде Турчин Цмиљанића двору, Чекала га китна Анђелија,
У руци јој Фењер и свијећа, Једва чека да јој Јован дође. Па јој Але токе одбацио, Пале су јој токе на Ђерђефу, Гледа Анђа, учи на токама, При срцу је токе притиснула, Три пут стиште, а три пут пољуби, Мудра била, ма се преварила, Те истрча низ бијелу кулу,
А из куле на авлинска врата, Отворила, па га загрлила.
Але цуру и грли и љуби, Уфати је про танашна паса, Па је меће за се на дорина, Увеза је од сабље кајасом,
С њом побјеже пољем низ Котаре Као соко под брзијем перјем, Кад увати тицу препелицу, Бјежи Але пут турске Удбиње. Док ђевојци Бог и срећа дала, Дан освану п ограну сунце, Вели цура Ограшић-Алији,
„О Јоване, срце из њедара !
155
160
165
170
175
180