Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
460
Жеени сина Челебију Муја,
Па се крену беже у пунице.
Тек што беже пољем измакнуо,
Кличе вила с Гусине планине, 80 Те кликује Сењу на Крајину,
Зове вила Сењанина Ива:
„Бе си, Иво! ђе си, побратиме 2
„Камо вјера, да би те убила!
„е ли твоја клетва и јунаштво, 85 »Да се нећеш никад оженити
„Ни ђевојком, нити удовицом,
„Но кадуном Беглер-бега љубом 2
„Ено беже оде у пунице,
»Оста када у дворове сама, 90 „Него сада или већ икада,
„Сама ћу ти доћи у сватове;
„Ако тебе до невоље буде
„Прискочићу тебе у невољи.“
Кад је Иво саслушао виле, 95 Он истрча мермерли авлији,
А изнесе свилена барјака,
Пред авлијом удри у ледину,
Па избаци двије пушке мале,
Абер даде Сењу на Крајине, 100 Скупи му се тридесет Сењана.
Под коњима и пооружани,
Изведе их на чудесну кулу,
Изнесе им пива и јестива.
Кад се Срби понапили пивом, 105 Њима Иво све по реду каже,
Јошт да вели Сењанине Иво:
„Браћо моја, тридесет Сењана !