Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

ИЕ „А ја ћу се с Турцим' ударити, Ако би ме данас сустигнули.“ Пусти коњи брзи у Турака, Бјежи Анђа, а бјежи п Секул, Но кад виђе да бјежат не може, Обрну се да причека Турке. А када га опколише Турци, Стадоше се ћерат' кроз џланину, Али Анђа не стоји залуду, Гором бјежи, кликује ајдуке: „Еда кога данас од ајдука !“ Зачули је котарски ајдуци, Те Секулу у помоћ приспјеше, Удрише се Турци и ајдуци, Фала Богу да је великоме ! Од Турака јаде починише, Пак са натраг здраво повратише, Са Секулом у његове дворе, Отрадшше боље од првије. Секул Србље дивно обдарио, И старицу мајку прибавио, Пак им рече: „Збогом останите, „Идем бегу носити откупе, „Браво ђу вам доћи, ако Бог да !« Оде право бегу у Удбиње, Када га је бего угледао: удала, рече, српска вјеро права, „Кад нијеси вјеру саломио, „Ни ја тебе саломити нећу.“ Ондар Секул бегу зафалио, И здраво се двору повратио. То је било не знам је ли било, Тек велимо да се веселимо.

350

355

360

362

370