Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

МИАВ а Султан њега п слуша п гледа, Па Видаку тако говорио: ујошт ми кажи, хајдуче Видаче ! „Како тебе савладаше жива 995 „Код твојијех тридесет хајдука, „Колико ти друга погибоше, ујал' колико изгину Турака „Док су тебе савезали руке >“ Циче Видак као змија љута, 280 Па овако цару проговара: „Не питај ме, мој честити царе! „Не би ране нити мртве главе, „Но на вјеру мене преварише, »Превари ме од Задра Тодоре, 235 „Позвва мене на крштено кумство. „А ја вјеран Богу и закону, »Опи мене на његовој кули, „Савеза ми и ноге и руке, „ИП спућена тебе опремпо. уја не жалим што ћу погинути, уједном ваља мријет' свакојако, удли жалим што ижалит нећу „Што вјеровах Задранин-Тодору, „И што идем с овога свијета 945 „Без замјене моје русе главе.“ Ражалп се цар-Отмановићу, Те он не хће погубит' Видака, Већ га тури у мрачној тамници. То вријеме за дуго не било, Ни година ни по ње пунано, Ова жалост пође по свијету, Подиже се из Босне поносне

0

О НЕ

„и ст =>

БУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП 25