Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

уда њим каса деветоро паса,

„И десета куја од штенада,

»„Врпци му се пустимице вуку,

„да врпцима оломача трња,

»„Уватићу Ајкуну девојку, 85 у'Кивој ћу јој очи извадити,

„Па ћу слепу у свет оправити.“

Кад кадија књигу разгледао,

Ал' беседе Турци јаничари:

„Пуштај врага из нашега града, 90 уда не чини смрада око града.“

[Упор. 11“, 65.)

Има још један варијанат с врло рђавим стиховима.

Мијат наздравља оном који ће отићи у бело „Ливно“

И дон'јети праха и олова,

И духана за еглен јуначки,

И дружини сваком по опанке, Арамбаши местве п опанке,

И још к том за димлије сукна, И дуге пушке тањана. кремења.

Устао Маријан, и тражи да му даду токе Бранковића, пушку Петлибеговића и кошуљу Беговића, па ће он шћи. Даду му, и Мијат га сетује, да ће у Лијевну наћи на еглену Турке где скачу, бацају камена и гађају нишан, па како ћеи он у игру пристати, нека пази, кад се угреје да не отпучава доламу, јер ће га познати. Тако и буде: он их у свима играма надигра, али од врућине распучи доламу. Угледа нека була, и каже Турцима. Они га одведу дома и опоје, па вежу и баце у тамницу. Четвртог дана пише Мијат паши наџаком на церовој кори, да му пусти Маријана, и пошиље што је требао донети, и ако му не пошље дићи ће Јанковића Стојана, Милутина Јанка.