Srpske narodne pjesme. Knj. 5, U kojoj su različne ženske pjesme

65 ,

Па узима плетену канџију,

Бије ћаја дора Иванова,

Стоји писка дора од мејдана. 160 То зачуо дијете Тадија,

Па у сану на ноге скочио,

У авлију дору поитао.

Одиста се Ташо препануо,

Ђе га заста данак у Удбину. 165 Кад Тадија ћају сагледао,

Овако му ријеч бесједно:

„Не, Турчине, шинула те гуја!

»Не удри ми дора од мејдана,

»Дорат има свога господара.“ 170 Па потрже златку од појаса,

На Турчина ватру оборио,

Обадве му ноге преломио,

Паде ћаја у мермер-авлију.

У том стиже Ајка са чардака, 175 Па претила посједоше дора.

Бесједи јој дијете Тадија:

»Држ' се добро, сестро Мујагпна,

у» Да те вјетар не понесе младу

» Од Тадије и коња дорина. 190) „Шта не лети и не носи крила,

„Ништа дора састићи не море.“

Па побјеже низ турску Удбину.

Када Турци то чудо видјеше,

Припалише шибе и лубарде, 185 Абер оде на четири стране.

Чуо Турчин у Отоке Мујо,

Па се Турчин јаду досјетио.

То је чуло гридест караула,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УП о