Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

143

„Добавићу језик од Татара, „Баш везана под шатор донети.“ Књигу гледи принцип Јевђеније, Ону гледи, другу брже пише: »Чедо моје, Чупо капетане,

„На част, сине, теби Пожаревац, „Пожаревац твоја очевина,“ Кад је Чупа књигу разгледао, Он убеде кулу од мегдана,

За се узе хиљаду катана,

И прида се тридест барјактара, Уза сваког води по пешака;

На татарски ударише табор, (Сав татарски исекоше табор,

И Емриза жива ухватише,

И беле му савезаше руке, Однеше га принцип Јевђенији, Пита њега принцип-Јевђеније: „Кажи право, татарски Емризу, „Кажи право, погинути нећеш, „Иде л отуд млога неверија Ф“ А Емриз му поче беседипти :

„Светла круно, принцип-Јевђенија,

„Већ ја видим да сам погинуо, »Док сам ваши руку допануо.

» АЛ ја оћу право казивати: „Отуд иде млога неверија,

„Пет стотина хиљада Србаља. „Ако богме данас не разбисте, „Не разбисте турскога везира, „Вас ће турска опколити војска.“ Кад је принцип саслушао речи,

т0