Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Те је шаље Лауд-генералу. У књизи је био говорио: 15 „Фала т', Фала т, Лауд-генералу,

„Кад ти жалшш праха и олова,

„И још к томе од камена града,

„И по граду мојије сирота.

у Док је мени по Босни градова 20 „А од Лајтса тер до сињег мора,

„ И запре девет годин' дама,

„Не бојим се Лауд-генерала,

„Јер ће мени добра помоћ доћи,

„Медвер паша од б'јела Дунаја, 25 „И још с њим Турци од Намастира, „Крајишници како мрки вуци,“

Дође књига Лауд-генералу.

Књигу штије Лауд-генерале,

Књигу штије, по посу се бије, 30) Сву господу себи дозивао,

Грохотом се старац насмијао:

»„Нут' Церића, силепије старог,

„Да се мени у Новоме отме!

„Та ме моја не родила мајка, 35 уНит' ме круна за дику држала,

„А тако ми Гедеона свеца,

„Нећеш у Новом пушити духана,

уНи у Новом ни у Градишкоме,

» Ако Бог да ни у Београду.“ 4() Џак се скочи на ноге лагане, Војску води к Новом бијеломе, Џаке копа метенице тешке,

А намјешта велике топове, Бије Нови са четири стране,

и ст

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ УШ - 10