Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

147

ОМА

„ Гестир ти је, једна була млада.“ Кад је чула, што јој госо каже, Она иде Новом на бедене,

Пак поклече на гола кољена,

И развија зелене барјаке,

Пак замоли Лауд-генерала:

» 0] Лауде, честити везиру,

„Не би ли нам ватру утолио, „Да ти Нови с добра отворимо #4 Ал' је Лауд срца милостива, Одма им је ватру утолио,

И од Новог кључе задобио.

35.

Опет то исто. (КОМАД)

По цвијели код Новога града, Ал' је вила, ал је љута змија ' Да је вила, у гори би била,

Да је змија, у стјени би била, Ван цвијели паша код Новога, Цвијелећи ситну књигу пише. Не пише је чим се књиге пишу, Него својом крви од образа, Пак је шаље мјесту Цариграду А на руке цару честитоме:

„Вај, честити царе господине, „Ако хоћеш да смо твоји Турци, „Не држи ме сад у овој муци „Код Новога на крајини града,

10“

сл