Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

149

„И тп отмеш Лаудове шанце,

„Бићеш мени везир понајстарији.“

Књига дође паши Мирјан-пашт. Књигу штије паша Мирјан паша, А кад виђе што му књига каже, Ону штије, а четири пише, Књиге шаље на четири стране, Тер сплену сакупио војску,

Не море је оком прегледати, Камо ли бп оком пребројпо: Девет бега од девет градова,

И четпри Усум-беговића

И остале ћитаплије Турке,

И пред њима зелене барјаке, Паке иде к Новом бијеломе, Пак написа једну књигу малу, Пак је посла к Новом бијеломе А на руке старцу Лаудану: »Каурине, Лауд-генерале,

»Бјежи с војском од Новога града, „»Бјежи с војском, и остаљај шанце,

„Што мене, ударићу на те.“ Књига дође Лауд-генералу: Књигу гледа старац Лаудане, Књигу гледа, а смије се на њу, Паке другу ситну руком пише, Пак је шаље паши Мирјан-пашп : „Мирјан-паша, прдачино наша, Ако мислиш, жалосна ти мајка! » Одагнати мене од Новога,

„И ти моје освојити шанце, „Тешко оном и његовој мајци,

5()