Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

165

Ме

А на руке Резовићу Ибрп. Кад је Ибро књигу прегледао, Онда другу руком написао, Пак је шаље преко Пјешавице Каурину Берићу Николи: „Каурине, ЂБерићу Никола,

уја ти не дам дуге пушке твоје, „Него ћу ти на мејдан изаћи

» У неђељу која прва дође, уИзићи ћу к бијелу Раковцу

у А на међу турску и каурску, „Бе гледају Турци и каури, »Да видимо тко је какав јунак.“ Иште Ибро коња од мејдана По лијепој Бијаћкој крајини. Добра, га је срећа нанијела

На дората Попрженовића,

На дората од стотину гроша. Кад је Ибро коња погодио, Коња води к Изачића граду, Пак га зоби јечмом и шеницом. А кад било у суботу, брацо, Сигура се Ђерићу Никола,

И он оде к бијелу Раковцу, Код Раковца ноћцу преноћио У суботу у очи неђеље.

Кад у јутру освану неђеља, Подранио Ђерићу Никола,

Пак се вишњем Богу помолио, Умио се и Богу молио,

Пак он јунак на мејдану шеће. Кад у јутро данак освануо,

20)

4()