Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

175

МИР

У диван је коње угонио,

А од двора градио шпитаље, Ћесару је штету починио.

Ни на том га није оставио, Поћера га до Прага Златнога, Златнога му Прага освојио, Па га ћера земљом Ђерманијом, Освоји му Ческу и Ђерманоку. Пак отале повратио војску, Докле дође у Милана града. У Милану дочека га војска,

Пред војском је Вилип Вукасовић

Ђенерале од земље Славенске. Града брани три бијела дана, Издаше га проклети Латини. Кад то виђе Вилип Вукасовић, Он остави бијела Милана.

Чим то виђе Бунапарте краље, Ђе Вилипа у Милану нема,

Без боја је у град улазио.

Кад освоји бијела Милана, Пров Талију проводио војску, У Млетке је доодио краље.

Ту је мало време починуо

На престолу дужда Млетачкога, Ситне су му књиге допаднуле А од славне Боке на крајини, Књиге пишу млади Јаковини: »Бунапарта, и отац и мајко, »Ево има девет годин' дана, »Како смо се, веле, препродали „Баш ономе Бечкоме ћесару.

120

125

130

135

140

145