Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

16

„Итај брже, ако Бога знадеш: „Не би ли нас пређе уграбио „А из руку Бечкога ћесара, „јер те желе млади Јаковини „Како ђеца родитеља свога,“ Млидијаху нико не чујаше,

Ал' их љута разумјела гуја, Љута гуја Кнежевићу Ђорђе

Од Новога града бијелога.

Пак Ђорђије ситну књигу пише, Па је шаље Крву бијеломе, Спињавину вице-адмиралу, Џенералу од земље Московске: „Сињавине, и отац и мајко, „Ево има четир стотин" љета, „Како клети Турци притискоше „Славну земљу баш Ерцеговину. „Што вневова бјеше и графова, И бољара од оне земљице, „Ове у Боку јесте прибјегнуло

„Под заштиту дужда млетачкога.

»Дужде нас је приватио дивно, »Он нас држа као ђецу мајка. „Кад пропаде дужде од Млетака, „Припадосмо Бечкоме ћесару, »Он нас држа као отац ђецу. „Продаше нас клети Јаковини „Баш ономе Бунапарти краљу. „Итај брже, ако Бога знадеш! „Не би ли нас пређе уграбио, „јер те желе сви бокиски Срби, „Беле тебе као оца свога,“

160

170