Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

И утрча у бијелу кулу,

Затвори је баш кб пи авлију. Кад изађе на бијелу кулу,

Мара виче два Нишића млада: „Браћо моја, обадва Нишића, „Ви оћете оба погинути,

„Но узмите пушке џеврдане, „Отворите демпрли пенџере, „Браните се са Небојше куле, „Браните се, замијените се.“ Кад Нишићи то чудо виђеше, Милу сестру сузну п крваву, Нишићи су од боја јунаци, Докопаше пушке џеврдане, Отворише демирли пенџере,

Па се бране са Небојше куле, Док петнаест погибе Зечана; Јошт се бране два Нишића млада, Док погибе тридесет Зечана. (ве се Зече на гомиле збија,

А Вукову опколише кулу, Опколише, војском обградише. Ал' се бране два Нишића млада. Док четерес погибе Зечана.

Сад да видиш муке и невоље За јунаке од Нишића града, „Љуто пиште два Нишића млада. Долази им мила сестра Мара, Разговара два Нишића млада: „Не бојте се, моја браћо драга, „Доста има праха и олова

„ И силистре“ бистрога кремења.«

185

190

195

205

210