Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

489 На Стијену оков учинише, Но побјеже кућа Вукотића, Побјегоше они у Турака, Како су се паши обећали; А кад виђе Црногорски књаже, Бијеле им куле запалио, Запалио, па их разурпио. То виђеше млади Црногорци, Особито млади Цеклињант, Устадоше, покупшше војску, Ко не бјеше поша' у Папере, Пред њима су добре буљумбаше, Буљумбаше од крваве Џупе, Сиви соко Костићу Малиша; Друго витез Станковићу Коњо, Те је вазда јунак од старине, Печа мала ма је огњевита, Од њега се врло плаше Турци; А треће је Мрђен капетане Од Додоша села на крајину, Који с царом знаде диванити, А некмоли војском управљати. Сакупише војске неколико,

Примакоше нотњо под Жабљаком,

И град Жабљак нотњо опасаше, На у зору на град ударише,

И на јуриш града освојише, Око града куле опалише,

И на граду низам посјекоше, Уграбише обојне топове,

Без тестира свијетлога књаза. Кад бијела града освојише,

1135

1140

1145

150

1160

1165